E-Book Overview
Жак Превер је рођен 4. фебруара 1900. године у Нејиу на Сени, париском предграђу на ивици Болоњске шуме, од оца Андреа Превера и мајке Сизане Превер рођене Катис. Породица има финансијске тешкоће, селе се у Тулон, па се опет враћају у Париз. Стална пресељења, промене школа, оскудица и Први светски рат утичу да Превер заувек напусти школовање и од своје петнаесте године, ради повремено разне физичке и канцеларијске послове.
Служи војску у Линевилу у Лорени, где упознаје Ива Тангија, будућег великог сликара надреализма, и у Цариграду где упознаје Марсела Дијамера. По повратку у Париз тројица пријатеља станују заједно.
Године 1925. Превер се венчао са пријатељицом из детињства Симон Дијен. У њиховој кући на Монпарнасу окупљају се Бретон, Деснос, Арагон, Пере, Кено и други надреалисти, а домаћини су Танги, Превер и Дијамер са својим супругама. Тројица пријатеља одлучују, да се прикључе надреалистичном покрету (1925. године).
Преверова сарадња са надреалистима трајала је све до разлаза са Бретоном 1928. године.
Од 1930, заједно са млађим братом, филмским режисером, Пјером Превером радио је на реализацији неколико филмова, као глумац асистент и сценариста; касније је писао сценарије и дијалоге за Реноара, Карнеа, Громињона, Кајата, Отан Лару и друге режисере.
Тридесетих година Превер је почео да пише и за кабарее, кафе-театре и авангардне позоришне трупе: краће драме, монологе, хорске реситале и шансоне.
Сарађује са композитором Жозефом Козмом и позоришном групом "Октобар".
Године 1946. родила се Мишел, кћи Жака и Жанине Превер.
До своје смрти 11. априла 1977. године, објавио је више збирки песама и књига.
E-Book Content
Жак Превер
Неке Неке ствари ствари и остао остао изаране есме
изор и рео
Миросав Карауац
Београ, 2008.
© Gallimard, Paris
НОВА ИНИЈА СРЕЋЕ
PARIS AT NIGHT
Три шиице упаене јена за ругом у ноћи Прва а ти виим ице руга а ти виим очи Посења а ти виим уста И читава тама ноћи а их се сетио свега тога Стежући те у заграју. заграју.
5
ТА УБАВ
Та уав Тако сиовита Тако крхка Тако нежна Тако очајна Та уав епа као ан оша као време Ка је време оше Тако истинита Тако епа Тако срећна срећн а И раосна И тако сирота Што рхти о страха к’о ете у мраку Тако сигурна сиг урна у сее Као спокојан човек усре гуве ноћи Та уав што је пашиа руге Тераа их а говоре Тераа их а ее Та уав ухођена Јер смо их ухоии Гоњена рањена гажена отучена порекнута заоравена Јер смо је гонии рании газии отуки пореки заоравии Цеа та уав Тоико жива И сунцем окупана 20
То је моја уав Твоја Неког ког нема више То нешто увек ново А што се ипак променио није Истинито као ика рхтаво као птица Врео и живо као ето Ми ооје можемо Отићи и оћи Заоравити И наставити сан Проуити се патити остарити Заспати опет Сањати смрт Проуити се раовати се и смејати Помаити се уав нам остаје ту Тврогава као мазга Жива к’о жеа жива Сурова као сећање Гупа к’о кајање Нежна к’о успомена Хана као мермер епа као ан Саашна као ете Геа нас и смеши нам се И говори нам ез речи Сушам је рхтећи И моим је Зог тее Зог мене Прекињем је Зог тее зог мене и свих који се вое И који су се воеи нека 21
Зовем је Зог тее зог мене и свих ругих Које и не знам Остани ту Ге јеси Ту ге си иа Остани ту Не мичи се Не ии Ми воени Заорависмо те Аи ти не заорави нас Јеино смо тее на свету имаи Не озвои а постанемо хани ае стано ае Био ге Јави нам се Каа све прође на руу честара У шуми сјећања Изрони ојеном Пружи нам руку И спаси нас.
22
Кћи Марта син Априа зауени у Мају У празничном кршу ватре светог Ема* варниче на троама Кћи Марта син Априа зауени у Мају уени агим метежо