E-Book Overview
Просветитељска теза да здрав разум треба да буде једини критеријум у просуђивању свих ствари и у одређивању смерница насег деловања, одредила је Волтеров зивот и рад. Највеци противник здравог разума је црква. Црквене догме не могу да издрзе суд здравог разума. Оне се заснивају на преварама свестенства, предрасудама, сујеверју, лакомислености и незнању људи. Због тога је људе потребно просветити науком и умом. Једино на тај нацин це се смањити моц цркве у јавном зивоту, али и њена власт на подруцју духовности. У тој борби посебно место заузима борба против фанатизма и искљуцивости црквене идеологије. У том циљу Волтер се није задрзао само на теоријском нивоу, предузео је и неколико конкретних подухвата у борби за спасавање зртава фанатизма. Најпознатији од њих је Расправа о толеранцији (1763). Волтер није могао да не реагује на погубљење протестанта Зана Каласа који је био осуђен на смрт јер је наводно убио сопственог сина зато сто је овај намеравао да пређе у католике. Волтер је у Расправи убедљиво показао нетолерантност свих црквених идеологија која за последицу увек има окрутан фанатизам.
E-Book Content
42 Volter Rasprava o toleranciji Naslov originala VOLTER VOLTAIRE TRAITÉ SUR LA TOLÉRANCE A l‘occasion de la mort de Jean Calas prevod s francuskog Srđan Pavlović CopÚright © 2005 za Srbiju i Crnu Goru Utopija – Beograd RASPRAVA O TOLERANCIJI POVODOM SMRTI žANA KALASA Sva prava zadržana UTOPIJA Beograd 2005 I KRATKA POVEST SMRTI ŽANA KALASA Kalasovo pogubljewe, izvršeno u Tuluzi 9. marta 1762. godine mačem pravde, jedan je od najizuzetnijih događaja koji zaslužuju pažwu našeg doba i potomstva. LJudi brzo zaboravljaju gomilu poginulih u bezbrojnim bitkama, ne samo zato što je tu reč o neizbežnom rat- nom udesu, već i zato što su oni koji su od oružja pogi- nuli i sami bili u prilici da usmrte svoje neprijatelje i za- to što nisu poginuli ne braneći se. Kada se opasnost i nadmoć izjednače, iščezava zaprepašćewe, a čak i samilost bledi. Međutim, kada je jedan uzorni domaćin prepušten zloj sudbini ili strasti ili fanatizmu; kada optuže- ni u svojoj odbrani može da se osloni isključivo na sopstvenu vrlinu; kada sudije koje presuđuju o wegovom životu odlučujući o pogubljewu rizikuju samo omašku; kada su u prilici da besramno ubijaju sudskim odlukama – podiže se glas javnosti, svako počiwe da strahuje za sebe jer je očigledno da niko nije siguran za svoj život pred sudom uzdignutim da bdi nad životima građana; glasovi koji zahtevaju osvetu počiwu da se slivaju u jedan. U ovoj čudnoj aferi bilo je reči o religiji, o samoubistvu, o ubistvu deteta; trebalo je utvrditi da li su otac i majka zadavili svog sina da bi udovoljili Bogu, da li je brat zadavio svog brata, da li je prijatelj zadavio svog prijatelja i da li sudije mogu sebi da prebace što su na 6 7 smrt osudili nevinog oca ili poštedeli vinovnike u likovima majke, brata, prijatelja. Žan Kalas, star šezdeset osam godina, bavio se trgovinom u Tuluzi više od četrdeset godina i svi koji su ga poznavali smatrali su ga dobrim ocem. Bio je protestant kao i wegova žena i sva wihova deca, osim jednog sina koji se okrenuo jeresi i kome je otac prepisao ma- lu penziju. Delovao je toliko udaljen od apsurdnog fanatizma koji raskida sve društvene veze da je prihvatio preobraćewe svog sina Luja Kalasa, a kod kuće je duže od trideset godina držao i pobožnu sluškiwu katol- kiwu koja je odgojila svu wegovu decu. Mark-Antoan, jedan od sinova Žana Kalasa, bio je kwiževnik: smatrali su ga nemirnom, mračnom i nasilnom dušom. Taj mladić koji nije imao uspeha ni u trgovini kojoj nije bio vičan, niti u advokaturi jer su mu nedostajala svedočanstva o katoličkoj veroispovesti koja nije mogao da stekne, rešio je da okonča svoj život i nagovestio je tu nameru jednom od svojih prijat