Deobe Ii

ДОБРИЦА ЋОСИЋ ДЕОБЕ ПРВА КЊИГА НОЛИТ-ВЕОГРАД НЕДОУМИЦА Када ћу, осуђен, да се нагнем и погурим над празном свеском, над толиким празним вескама које треба испунити некаквим смислом, у овом времену које ће морати да се памти и по несвршеним пословима. Годинама узмичем и бежим, увек лицем окренут тихом поразу. Докле ћу да варам то морање? Да ли је човечно да подсећам на заборављено и на оно што се жели заборавити? Да ли је зрно мрака и у сваком зрну сунца? Није ли узалудно, и данас увредљиво, да вичем себи, другима: лева руко, чувај се! десна, твоја сестра, држи нож! У несаници и овоме мом невиду чујем танко и бистро Анино дисање. По сну јој не гази страх, памћење јој је невино. Хоћу да осетим мирис те невиности, па дуго стојим и над том ненаписаном свеском. Сви смо то били. И убице су биле деца, и њихово дисање је мирисало на млеко и некакав сапун. Никад и нико није знао чије ће све грло морати да загрли нож. Никад и нико није знао чије ће све руке, што су у почетку више украс но смисао, чврсто да стегну држак сечива. Расту ли и данас деца да и њима, људима, последњи дах клизне низ комад клепаног гвожђа и челика? Не знам и знам: овај тренутак је ничији. Између ноћи и дана, клонућа и наде. Ту зида нема. Могу ли ја преко брисаног простора свитања неокрњено да пренесем своје памћење? Јер и ако дође дан, била је ноћ, права, истинска, са несаницом: човек сам и страх. Можда други људи нису такви. Можда је већини рат већ сада само трњак у завичају успомена. Хоћу ли издати љубав, смалаксати надање ако будем говорио о толиком човековом поразу и о нашем клању нас самих? Колебам се да расађујем ово памћење, а ноћ се стварно већ осипа, она је дотрајала, задимио се млад дан, а ја опет немам снаге да кидишем на себе. Знам: постоје Срби који мисле српски, и Французи који мисле само француски, и постоје такви полицајци који живе да би казнили за сваки неспокој, и постоје људи који неће да читају о ужасима, и постоје и људи и жене који не могу да виде крв, чак ни кокошију. И знам: мајке су плакале и плачу, једнако очајне за децом убицама и за децом убијеном; пријатељи су изгубили пријатеље, свеједно да ли су били каме или вратови за каме; жене су преварене у чекањима, опет свеједно куда су нестали они што су их оне чекале; песници су често имали доста великих речи за злочинце и издајнике. Ниједно проклетство није неопозиво. Да, али ми живи још увек мислимо, сећамо се, сањамо. Снови су ми страхом загађепи, а сунце често замућено, по цветовима је сукрвица, јер и после толиких година од рата ја сањам четнике. Никад да зажалим што сан дуже не траје. Увече пе подижем јастук да провсрим није ли случајно кама под њим. Знам да није. И знам да је много ножева вешто и хитро заривено у мој врат. Морам да признам: човек сам и нож. И у руци. Испод прозора моје собе деца иду у школу. Слушам њихову грају, погледам их, не могу а да не мислим: и ми смо били деца иако смо, још са букварима, због гуњева и чакшира више личили на старце. Рођени смо у Прерову Николине Србијице, која није сва Србија. Рођени смо поред реке што извире у шумама сунчевог заласка и месечевог уштапа, па се брзне кроз шљиваре, пијући њихову боју и отров, онда застајкује поред винограда и баца сунце у чокоће, па онда пијано и лено, та река гладница, рије по хлебу наших њива и, угојена кукурузом, тихо се здружи са имењакињом од југа за поход на равнице према Дунаву. На истој обали реке, која има своје вирове и своје плићаке, стицали смо, невини, и храброст и страх. Исте њивице храниле су нашу снагу и нашу немоћ. Река нам је јела њиве и матицом померала међе; сваког пролећа са тополом листала је и неправда. За ту земљину правду и неправду очеви су нам се боли вилама, секли секирама, а мајке мотикама. Код нас је небо дугуљасто, и чим смо пробауљали исто смо, поучени од старијих, дуго гледали у њега. Једним путем, ретко, одлазили