E-Book Overview
Жак Превер је рођен 4. фебруара 1900. године у Нејиу на Сени, париском предграђу на ивици Болоњске шуме, од оца Андреа Превера и мајке Сизане Превер рођене Катис. Породица има финансијске тешкоће, селе се у Тулон, па се опет враћају у Париз. Стална пресељења, промене школа, оскудица и Први светски рат утичу да Превер заувек напусти школовање и од своје петнаесте године, ради повремено разне физичке и канцеларијске послове. Служи војску у Линевилу у Лорени, где упознаје Ива Тангија, будућег великог сликара надреализма, и у Цариграду где упознаје Марсела Дијамера. По повратку у Париз тројица пријатеља станују заједно. Године 1925. Превер се венчао са пријатељицом из детињства Симон Дијен. У њиховој кући на Монпарнасу окупљају се Бретон, Деснос, Арагон, Пере, Кено и други надреалисти, а домаћини су Танги, Превер и Дијамер са својим супругама. Тројица пријатеља одлучују, да се прикључе надреалистичном покрету (1925. године). Преверова сарадња са надреалистима трајала је све до разлаза са Бретоном 1928. године. Од 1930, заједно са млађим братом, филмским режисером, Пјером Превером радио је на реализацији неколико филмова, као глумац асистент и сценариста; касније је писао сценарије и дијалоге за Реноара, Карнеа, Громињона, Кајата, Отан Лару и друге режисере. Тридесетих година Превер је почео да пише и за кабарее, кафе-театре и авангардне позоришне трупе: краће драме, монологе, хорске реситале и шансоне. Сарађује са композитором Жозефом Козмом и позоришном групом "Октобар". Године 1946. родила се Мишел, кћи Жака и Жанине Превер. До своје смрти 11. априла 1977. године, објавио је више збирки песама и књига.
E-Book Content
Жак Превер Неке Неке ствари ствари и оста о оста о иза ране есме из ор и ре о Мирос ав Карау ац Београ , 2008. © Gallimard, Paris НОВА ИНИЈА СРЕЋЕ PARIS AT NIGHT Три ши ице упа ене је на за ругом у ноћи Прва а ти ви им ице руга а ти ви им очи Пос е ња а ти ви им уста И читава тама ноћи а их се сетио свега тога Стежући те у загр ају. загр ају. 5 ТА УБАВ Та у ав Тако си овита Тако крхка Тако нежна Тако очајна Та у ав епа као ан оша као време Ка је време оше Тако истинита Тако епа Тако срећна срећн а И ра осна И тако сирота Што рхти о страха к’о ете у мраку Тако сигурна сиг урна у се е Као спокојан човек усре г уве ноћи Та у ав што је п аши а руге Тера а их а говоре Тера а их а е е Та у ав ухођена Јер смо их ухо и и Гоњена рањена гажена отучена порекнута за орав ена Јер смо је гони и рани и гази и отук и порек и за орави и Це а та у ав То ико жива И сунцем окупана 20 То је моја у ав Твоја Неког ког нема више То нешто увек ново А што се ипак промени о није Истинито као и ка рхтаво као птица Вре о и живо као ето Ми о оје можемо Отићи и оћи За оравити И наставити сан Про у ити се патити остарити Заспати опет Сањати смрт Про у ити се ра овати се и смејати По м а ити се у ав нам остаје ту Твр ог ава као мазга Жива к’о же а жива Сурова као сећање Г упа к’о кајање Нежна к’о успомена Х а на као мермер епа као ан С а ашна као ете Г е а нас и смеши нам се И говори нам ез речи С ушам је рхтећи И мо им је З ог те е З ог мене Прек ињем је З ог те е з ог мене и свих који се во е И који су се во е и нека 21 Зовем је З ог те е з ог мене и свих ругих Које и не знам Остани ту Г е јеси Ту г е си и а Остани ту Не мичи се Не и и Ми во ени За орависмо те А и ти не за орави нас Је ино смо те е на свету има и Не озво и а постанемо х а ни а е ста но а е Би о г е Јави нам се Ка а све прође на ру у честара У шуми сјећања Изрони о је ном Пружи нам руку И спаси нас. 22 Кћи Марта син Апри а за у ени у Мају У празничном кршу ватре светог Е ма* варниче на тро ама Кћи Марта син Апри а за у ени у Мају у ени агим метежо